понедељак, 27. фебруар 2017.

Goals...

Ja mislim da na ovom svetu ne postoji ljudsko biće koje nema svoje ciljeve, nešto što želi da ostvari u toku životu. Nije bitno da li je nešto ozbiljnije, nešto što će uticati na ceo život te osobe, ili nešto što svakodnevno može ostvariti. Na kraju ipak ostaje isto, to je bio/jeste naš cilj, ispunili smo ga/ nismo ga ispunili. 

Verujem da vam je poznat osećaj kada biste najradije ostavili sve po strani, samo vam je sve došlo preko glave i ne želite više da se trudite. Ponekad je meni samo potreban izlaz iz pesimističnih misli i trenutaka kada želim da ostavim sve u šta sam ulagala puno truda i jako želela. 
Naiđe trenutak i kada uz sve to zaboravim zašto se uopšte trudim, borim ili želim to. Zaboravim svoje ciljeve. Ono što me pokreće i tera da se trudim da to i ostvarim. Ja sam rešila da sve svoje ciljeve prensem na papir i stavim ih sve zajedno.
Dugo po internetu viđam takozvane goals jars, i sada sam je konačno napravila, dekorisala je i ubacila svoje ciljeve unutra.

Stvarno je lakše uzeti parče papira i pročitati svoje ciljeve nego se truditi satima (i izgubiti ih) pokušavajući da se setite šta želite. Ja sam napravila jedan glavni cilj, koji je u posebnoj boji papira, i veći od ostalih, a ovi ostali će samo doprineti ostvarenju tog jednog. 


Vremenom ću dodavati još papirića, sigurna sam, ali ću neke i čitati znajući da sam uspela. za sada mogu samo da se trudim da uspem, a vi pokušajte isto, ako želite.

Mejl: onajesve@gmail.com
Instagram: @loppy231
Youtube: Teodora Acimovic
Pinterest: loppy231 

xo, Teodora

среда, 08. фебруар 2017.

Moje DVE najveće mane!

Iako je prošlo više od mesec dana, želim da vam čestitam praznike i želim vam da ispunite sve svoje ciljeve u ovoj godini!

Ne razmišljam baš tako često o sebi, o tome kako se osećam, o svojim postupcima i kakav utisak ostavljam na okolinu. Postoje stvari kod mene na koje sam ponosna i koje volim, ali takođe i one koje mi smetaju i trudim se da ih praktikujem malo manje. Međutim, svako ljudsko biće ima i vrline i mane, niko nije savršen. Dovoljno je samo da budemo svesni svojih vrlina, ali i mana.
A po meni su ovo moje dve najveće mane.


Samokritičnost. U većini slučajeva sam veoma gruba prema sebi. Guram sebe do granice i želim samo najbolje rezultate. A ponekad se onda razočaram. Tražim savršenost iako znam da to nije moguće. Nikada nisam zadovoljna, uvek želim bolje i više, i možda je to u jednu ruku dobro, ali nikako se ne zadovoljavam pojedinim veoma dobrim rezultatima. Nebitno da li je u pitanju pisanje, snimanje, neka fotografija na kojoj sam, škola ili nešto totalno različito. Stalno kitikujem sebe i stalno mi je na pameti kako moram bolje, što važi za pojedine situacije, ali ponekad stvarno bespotrebno preterujem, a to rezultuje uništavanjem samopouzdanja.

Naivna sam. Uvek se opečem kad verujem ljudima. Znam da nisu svi isti, ali koliko puta me je neko samo iskoristio i prešao sada mi je jako teško da potpuno verujem ljudima. Međutim, nikako ne mogu da se otarasim ove navike. I dalje posvećujem pažnju i jako brinem za ljude za koje nisam sigurna da li bi bar mali deo toga uradili za mene. I u nekim trenucima vrlo lako poverujem ljudima, ali kasnije shvatim da sam opet pogrešila. Čak i kada pomislim da možda ta neka osoba misli isto o meni i isto se i ophodi, ne mogu da poverujem u to. Iznutra me nešto uvek podseti na prošlost. Ali poverenje se stiče vremenom, možda će se ispostaviti da grešim.


Ima tu još nekih mana, ali nisu kao ove. Ja sve do skoro nisam ni uviđala da su upravo to što sam naivna i samokritična moje dve najveće mane, ali mi je drago što sada jesam, makar ću znati.

Koje su vaše dve najveće mane?

Jako mi je nedostajalo pisanje i sada ću se truditi da redovnije postavljam i ovde i na jutjubu. Da li želite da pišem i o vrlinama? I da, pogledajte anketu sa strane i glasajte! I pogledajte novi video ♥


Mejl: onajesve@gmail.com
Instagram: @loppy231
Pinterest: loppy231 

xo, Teodora

понедељак, 05. децембар 2016.

Decisions!

Prošle godine u ovo vreme je moja kuća uveliko bila okićena, radovala sam se praznicima i jedina stvar o kojoj sam mislila je bila vezana upravo za praznike. Trenutno mi nije jasno kako je sada peti decembar. Je l' ovo već zadnje poglavlje 2016. godine? Osećam se kao da je juče počela. Tačno se sećam svega iz decembra prošle godine.

Pored silnih obaveza, koje nikako ne mogu da organizujem, ne osećam se kao da je praznična atmosfera već počela. Ponekad uhvatim desetak minuta pa se čudim koliko videa i postova na temu praznika vidim. Na Pinterestu gotovo nema drugačijih slika. Gradovi već sijaju od novogodišnjih lampica u raznim oblicima.

Ja sam ta koja je odgovorna i glavna za kićenje jelke, ukrašavanje moje sobe i sve što se tiče praznika. Nije da sam se olenjila, jednostavno, ne osećam taj duh praznika. Mada jako želim da konačno počnem da osećam tu prazničnu atmosferu koja je oko mene svakodnevno. Možda je i do vremena, možda moj mozak čeka sneg. 


Ne, u razmaku od ova dva reda sam rešila! Sama ću da se izborim da u meni počne da radi 'centar za praznike'. Prošle godine je u ovo vreme moja jelka bila uveliko okićena, još nije kasno. Prošlogodišnji ukrasi koje sam pravila za svoju sobu su i dalje preslatki, a sigurno ću naći pola sata za još neki!

Moram da priznam, mnogo mi je lakše kad iznesem ono što me muči na 'papir', delotvorno je. Postajem odlučnija. Sada sam čvrsto rešila i već se osećam drugačije. Ponekada probajte ako se osećate slično, verujem da će uspeti! ❤

Prošlogodišnje fotografije sa mog instagrama, iz perioda kada još uvek nisam imala fotoaparat:

Slika gore desno: ove jednorogove uši su trebale biti deo jednog collab videa, ali nije ga bilo, nažalost :(


понедељак, 03. октобар 2016.

Na kafi kod Teodore

Nisam baš sigurna da li nisam pisala ovu rubriku jedan ili dva meseca. To je većinom bilo zbog nedostatka tema za pisanje. Međutim, nije da je ovog meseca moj život bio baš zanimljiv, glavni razlog je škola, ali se svakako može napisati ponešto.

Pre svega, srednja škola. Celokupan utisak i moje iskustvo prvog dana ćete čuti nekom drugom prilikom, želim da nappravim poseban post o tome. Za sada mogu da kažem da sam se iznenadila koliko mi se zapravo sviđa u srednjoj, najviše društvo, i svakako je prebacilo svako moje očekivanje. I da, svi iz odeljenja znaju za blog i kanal i zaista sam se prijatno iznenadila njihovom reakcijom. Srednja je zaista mnogo drugačija od osnovne, neki već znaju, a neki će tek shvatiti.
Nemoguće je da niste primetili da sam tokom septembra objavila jedan video i jedan post. Dosadna sam sebi ponavljanjem razloga i ovo je zadnji put da kažem! Imam previše obaveza trenutno oko škole, i dok se malo ne smiri situacija i ja se malo organizujem, videi i postovi će izlaziti nasumično. Novi predmeti jesu teški, ali su meni zanimljivi (poneki), pa mi ne pada toliko teško da ih učim, međutim ima dosta stvari, pa to iziskuje dosta vremena. Da napomenem da ću do decembra imati i radne subote, tako da bukvalno imam jedan slobodan dan nedeljno (ni to). Da ne zaboravimo dane kada sam u školi do pola pet!

Inače, u zadnje vreme sam opsednuta ovim pesmama iako su već 'stare', ali nebitno.





Mejl: onajesve@gmail.com
Instagram: @loppy231
Pinterest: loppy231 
We ♥ it: loppy231 

xo, Teodora