понедељак, 27. фебруар 2017.

Goals...

Ja mislim da na ovom svetu ne postoji ljudsko biće koje nema svoje ciljeve, nešto što želi da ostvari u toku životu. Nije bitno da li je nešto ozbiljnije, nešto što će uticati na ceo život te osobe, ili nešto što svakodnevno može ostvariti. Na kraju ipak ostaje isto, to je bio/jeste naš cilj, ispunili smo ga/ nismo ga ispunili. 

Verujem da vam je poznat osećaj kada biste najradije ostavili sve po strani, samo vam je sve došlo preko glave i ne želite više da se trudite. Ponekad je meni samo potreban izlaz iz pesimističnih misli i trenutaka kada želim da ostavim sve u šta sam ulagala puno truda i jako želela. 
Naiđe trenutak i kada uz sve to zaboravim zašto se uopšte trudim, borim ili želim to. Zaboravim svoje ciljeve. Ono što me pokreće i tera da se trudim da to i ostvarim. Ja sam rešila da sve svoje ciljeve prensem na papir i stavim ih sve zajedno.
Dugo po internetu viđam takozvane goals jars, i sada sam je konačno napravila, dekorisala je i ubacila svoje ciljeve unutra.

Stvarno je lakše uzeti parče papira i pročitati svoje ciljeve nego se truditi satima (i izgubiti ih) pokušavajući da se setite šta želite. Ja sam napravila jedan glavni cilj, koji je u posebnoj boji papira, i veći od ostalih, a ovi ostali će samo doprineti ostvarenju tog jednog. 


Vremenom ću dodavati još papirića, sigurna sam, ali ću neke i čitati znajući da sam uspela. za sada mogu samo da se trudim da uspem, a vi pokušajte isto, ako želite.

Mejl: onajesve@gmail.com
Instagram: @loppy231
Youtube: Teodora Acimovic
Pinterest: loppy231 

xo, Teodora

среда, 08. фебруар 2017.

Moje DVE najveće mane!

Iako je prošlo više od mesec dana, želim da vam čestitam praznike i želim vam da ispunite sve svoje ciljeve u ovoj godini!

Ne razmišljam baš tako često o sebi, o tome kako se osećam, o svojim postupcima i kakav utisak ostavljam na okolinu. Postoje stvari kod mene na koje sam ponosna i koje volim, ali takođe i one koje mi smetaju i trudim se da ih praktikujem malo manje. Međutim, svako ljudsko biće ima i vrline i mane, niko nije savršen. Dovoljno je samo da budemo svesni svojih vrlina, ali i mana.
A po meni su ovo moje dve najveće mane.


Samokritičnost. U većini slučajeva sam veoma gruba prema sebi. Guram sebe do granice i želim samo najbolje rezultate. A ponekad se onda razočaram. Tražim savršenost iako znam da to nije moguće. Nikada nisam zadovoljna, uvek želim bolje i više, i možda je to u jednu ruku dobro, ali nikako se ne zadovoljavam pojedinim veoma dobrim rezultatima. Nebitno da li je u pitanju pisanje, snimanje, neka fotografija na kojoj sam, škola ili nešto totalno različito. Stalno kitikujem sebe i stalno mi je na pameti kako moram bolje, što važi za pojedine situacije, ali ponekad stvarno bespotrebno preterujem, a to rezultuje uništavanjem samopouzdanja.

Naivna sam. Uvek se opečem kad verujem ljudima. Znam da nisu svi isti, ali koliko puta me je neko samo iskoristio i prešao sada mi je jako teško da potpuno verujem ljudima. Međutim, nikako ne mogu da se otarasim ove navike. I dalje posvećujem pažnju i jako brinem za ljude za koje nisam sigurna da li bi bar mali deo toga uradili za mene. I u nekim trenucima vrlo lako poverujem ljudima, ali kasnije shvatim da sam opet pogrešila. Čak i kada pomislim da možda ta neka osoba misli isto o meni i isto se i ophodi, ne mogu da poverujem u to. Iznutra me nešto uvek podseti na prošlost. Ali poverenje se stiče vremenom, možda će se ispostaviti da grešim.


Ima tu još nekih mana, ali nisu kao ove. Ja sve do skoro nisam ni uviđala da su upravo to što sam naivna i samokritična moje dve najveće mane, ali mi je drago što sada jesam, makar ću znati.

Koje su vaše dve najveće mane?

Jako mi je nedostajalo pisanje i sada ću se truditi da redovnije postavljam i ovde i na jutjubu. Da li želite da pišem i o vrlinama? I da, pogledajte anketu sa strane i glasajte! I pogledajte novi video ♥


Mejl: onajesve@gmail.com
Instagram: @loppy231
Pinterest: loppy231 

xo, Teodora