понедељак, 28. март 2016.

Instagram TAG 2016


Upravo sam objavila novi video. Ako vam se dopadne lajkujte ga, pretplatite se na moj kanal i komentarišite ispod videa. I gledajte u HD-u!


I izvinite što nisam postavila novi post, jedva sam i ovo stigla, u sledeća dva dana ga očekujte :D

среда, 23. март 2016.

Blog VS YouTube - koliko vremena je potrebno uložiti? (part 1)


Dok nisam počela da pišem za blog i snimam za jutjub istovremeno nisam shvatala koliko vremena, truda, rada i strpljenja je potrebno izdvojiti za nešto takvo. Stalno sam dobijala pitanja u vezi vremena koje uložim na pisanje posta, snimanje ili editovanje videa, editovanje fotografija, razne stvari o smišljanju ideja i slično. Za one koji su se isto pitali, dobijate odgovore iz prve ruke. Nije jednostavno blogovati ili stavljati videe na jutjub. I blog i YouTube imaju svoje bolje i svoje lošije strane.

Prva stvar koja je veoma važna, možda i najvažnija, jeste vreme. Ukoliko želite da pišete i snimate, morate da izdvojite određeni deo svog vremena u toku dana, nedelje, meseca. To postaje veoma teško, bez obzira koliko volite to što radite, ako uz to idete u školu, na fakultet, pored toga na neki sport ili ste maturant. Nemoguće je da uspete da objavljujete postove i videe svakog dana, osim ako uzimate fotografije sa interneta i pišete neki kratak tekstić. 


Za blog morate da imate inspiraciju za pisanje, inače ćete napisati dve rečenice i stati. Fotografisanje, u zavisnosti od teme, zahteva takođe dosta vremena. Ukoliko se malo smrači, sve je potrebno ostaviti za drugi dan. Biranje odgovarajuće fotografije od sto ponuđenih i uređivanje fotografije, iako dosta vas misli da je to kratko (ali kad imate po dvadeset fotografije nije), je komplikovano, pre svega jer ne želite da izveštačite fotografiju i promenite joj celokupnu svrhu. Ja postove uglavnom pišem po dva-tri sata i malo mi je nerealno kad neko kaže da post piše za petnaest minuta. Ja nikada nijedan post nisam pisala manje od pola sata. Relano, post možete pisati u bilo koje vreme, a pošto dosta blogerki, i ja,  gleda da uskladi vreme kada je dosta vas na internetu, što nije uvek moguće, opcija za zakazivanje postova dosta pomaže, spašava!


Što se jutjuba tiče, u mom slučaju to zahteva više vremena od pisanja posta. Ja post i mogu da 'napravim' u jednom danu. ali video ne mogu da postavim bez dva-tri dana, minimum, od snimanja. Snimanje zahteva užasno više vremena od pisanja. Ukoliko nemate nekoga ko bi mogao da vas snima, tada nastaje haos. Svo nameštanje pozadine, svetlosti, kamere na određenu visinu ili pod određenim uglom nekada zahteva više vremena nego samo snimanje. Zatim editovanje. Editovanje videa zahteva dosta vremena, iskustva i znanja, a ako ste početnik zna da bude iscrpljujuće. Dosta puta mi se desilo da u toku editovanja nestane struja i ništa mi se ne sačuva, sve ponovo. Ono što traje najduže je ubacivanje videa, ali dok se video ubacuje vi i ne morate biti tu, pa to nije nešto što bih uvrstila ovde. 

Ipak, vreme editovanja i snimanja zavisi i od teme. Ukoliko snimate nešto gde samo pričate, snimićete brže i mnogo brže ćete i edtovati, ali ako je neki DIY ili nešto, tada je potrebno dosta vremena.

Pošto se ovaj post već malo odužio, sledeći deo očekujte uskoro. Ukoliko imate nešto na ovu temu, slobodno pišite ispod.

понедељак, 21. март 2016.

After school routine 2016


Upravo sam postavila novi video. Imala sam dosta problema sa editorom i nisam ih još rešila, našla sam samo neko kratkotrajno rešenje, i to je bio i glavni razlog što nisam postavljala videe.

Dosta puta ste mi tražili neku rutinu i evo je. Moguće je da ću ove nedelje postaviti još jedan video, zavisi od vremena. Ako vam se ovaj video svidi, lajkujte ga, pretplatite se na moj kanal i komentarišite ispod videa. :D 


субота, 19. март 2016.

Enjoy in what you love

U poslednjih mesec dana sam se užasno ulenjila. Dozvoljavala sam da mi neki sitni problemi budu izgovor za gledanje Vampirskih dnevnika, i celodnevnog buljenja u kompjuter, bez da to vreme iskoristim za nešto drugo, blog ili jutjub, na primer. I sad kada sam se razbolela odlučim da se malo oraspoložim, pošto celodnevno spavanje stvarno zna da pokvari raspoloženje, iako zvuči čudno. I, ne, nećete morati da čekate da se opet razbolim za novi video ili sledeći post, imam nekoliko tehničkih problema, i čim provalim šta je objavljujem novi video.


Blog pišem već više od godinu i po dana i svaki put sam pisala post samo zato što sam to želela jer to volim i uživam dok pišem (čitajte dalje). U početku nisam znala da postoje saradnje, collab postovi, da je moguće imati 200+ čitalaca, nisam imala neku želju da budem popularna, slavna, a iskreno, nemam ni sad. Kada sam jedno po jedno počela da otkrivam i saznajem, mišljenje mi je ostalo sasvim isto, što se pisanja tiče. Ipak, želela sam da vidim kako sve to funkcioniše i želela sam da ostvarim saradnju sa nekim brendom ili da napišem neki collab post sa nekim. 


Počelo je tako što sam slala poruke svakom kozmetičkom brendu za koji sam znala, ili stranicama koje prave nakit i slične stvari, i neki bi i prihvatali saradnju. Na nekim manjim stranicama ste mogli da naiđete na razumevanje i ljubaznost, ali kada pričamo o stranicama  poznatijih brendova koji imaju veći broj sledbenika, ljubaznost je bila na zadnjem mestu, totalno nebitna. I kada sam prvi put dobila nešto od neke kompanije, rekli su da pišem dobre stvari ili prekidamo saradnju. Dva-tri puta sam pisala sve najbolje jer su tako rekli i želela sam da održim tu saradnju, ali je onda mi se smučilo i blogovanje i više nije bilo ni trunke uživanja dok pišem, jer je bilo lažno. 



U međuvremenu sam shvatila šta radim i prisetila se onoga što sam na početku blogovanja želela, da postanem bolja u pisanju, delim svoje mišljenje i neke male savete tinejdžerima kojima je to potrebno. Ubrzo sam prestala da sarađujem sa kompanijama koje bi bile neljubazne i koje bi mi 'diktirale' šta da napišem. I sve se vratilo, odjednom! Svaka trunka uživanja dok pišem je opet bila tu i ona traje sve do sada, i znam da će još trajati.



Kada sam jednom pravila giveaway nekoliko anonimca su me izvređala zbog nagrada i rekli kako su nagrade užasne jer niko nije želeo da sarađuje sa mnom. Sve to je, u stvari, bilo zato što sam prekinula saradnju sa dosta kompanija, zbog gore pomenutih razloga, pa sam otišla i sama kupila ono što bih volela da dobijem i ono što sam mogla da priuštim. Nadam se da shvatate da ovaj blog pišem iz ljubavi, a ne da bih dobijala razne skupe poklone za giveaway ili za sebe. 



Ako bih sve ovo radila samo zbog saradnji ili novca, to ne bi imalo nikakvog smisla. Sve vreme koje bih u pisanje jednog posta ili pravljenje videa uložila bilo bi okarakterisano kao potrošeno vreme. Ne postoji važnija stvar nego da uživate u onome što radite i imate slobodu da iskažete svoje mišljenje ili podelite svoje iskustvo. I ne kažem da ne biste trebali ni sa kim da sarađujete, naprotiv, ima dosta ljubaznih ljudi koji imaju manje stranice, neki čak i veće, ali je važno da ne dopustite da upravljaju vama ili da vas indirektno ucenjuju i slične stvari. 

Za primer sam uzela saradnje, ali ima dosta faktora koji mogu da vam oduzmu uživanje prilikom onoga što radite, nebitno da li je to blogovanje, fotografisanje, bavljenje nekim sportom ili puno, puno drugih stvari. Naravno, na mom blogu ćete videti još saradnji sa zaista sjajnim ljudima koji takođe uživaju u onome što rade i koji cene svačije mišljenje, ma kakvo ono bilo. 


субота, 12. март 2016.

Better friends than humans


Iskreno, nemam neku predstavu o čemu želim da pišem u ovom postu. Znam samo da želim da tema budu životinje, uopšteno. 

Verovatno ste milion puta čuli da je pas najbolji čovekov prijatelj, ali ja mislim da je onaj koji je to prvi rekao želeo da obuhvati sve životinje, samo nije znao kako (kada vam pomenem životinje, mislim to u najlepšem mogućem smislu). Ustvari, životinje na neki način i jesu bolji prijatelji od ljudi. Ustvari, možda to zavisi i od vas, kako god.



Od malena sam volela životinje, i nije bitno da li je to pas, mačka, hrčak, kornjača, zmija, medved (lupam), tigar (nastavljam da lupam), miš ili nešto stoto. Jednostavno je to oduvek bilo tako i kako nikada nisam ni razumela kako ili zašto je došlo, nikada nisam poželela ni da je drugačije.

Sećam se koliko puta smo moj brat i ja bili glavni razlog što nismo neko malo kučence ostavili pokraj puta već ga uzeli da ga čuvamo. Jednostavno, nikada nisam znala da odolim slatkim pogledima mačaka, pasa ili neke druge životinje. To je dovelo do toga da sada imamo šest psa i četiri mačaka (a bilo ih je oko petnaest, ali su otišle nisam luda :D). Čak smo kao mlađi čuvali jednu ženku koja je imala štence u nekoj staroj napuštenoj kući, sa par drugara. Svakodnevno bismo im kupovali hranu od para koje nismo pojeli mi već smo ih izdvojili za njih. Toj istoj ženki smo više puta nameštali nogu, jer su je više puta udarali autom, nenamerno, naravno. Ipak, danas jesu razdvojeni, ali su svi živi i povremeno ih i viđam. Bilo je više ovakvih situacija, što psi, što mačke. Iskreno, osećam se lepo zbog toga, što smo im koliko-toliko pomogli, jer ne verujem da bi oni danas bili živi. 

Malo sam svela ovu temu previše na pse, ali kako da najbolje kažem ono što želim, ako ne iz sopstvenog primera?


Kada me pitaju da li više volim mačke ili pse, nikada ne mogu da dam odgovor. Nikada nisam mogla da se odlučim, niti ću moći. Psi su obično razigrani i uvek veseli, mačke su malo smirenije i veće su maze, ali opet je nemoguće odlučiti se. 

Prvi put sam se i susrela sa smrću drage osobe ili bića kada su mi dva psa umrla i to u u razmaku od tačno dva meseca. Danima sam plakala i nisam želela da se pomirim sa činjenicom da ih više nikad neću videti. Možda je nekome i smešno, ali sam ja na njih gledala kao na članove svoje porodice. Posle toga smo moj brat i ja sebi zacrtali u glavu da  više nećemo čuvati nijednog psa, ali se to promenilo, hvala Bogu.


Ljubav na delu

Najlepše se osećam kada vidim da se moji psi i mačke odlično slažu. Ne tako česta pojava, ali većina je odrasla zajedno i sada izgleda ne spoznaju razliku između sebe. Zajedno se igraju, maze, jedu, spavaju. Čak su pokupili i neke osobine jedni od drugih. I sad imam jednog psa koji je polumačka i mačku koja je polupas. Svakoga dana je urnebesno. 

Kada bi me pitali da biram između ljudi i svojih ljubimaca, ili neke druge životinje, u većini slučajeva bih izabrala svog ljubimca, baš zato što mislim da su bolji prijatelji. 

Imati ljubimca je velika odgovornost, jer je to jedan život za koji vi odgovarate, ali je mnogo lakše ako imate jš nekog da vam pomogne. 

Na slikama vidite Mazu, Pahuljicu (pogađajte) i Mače (to je ime, inače, majka joj je Pahuljica). Ostali su ili suviše nemirni da bi se slikali ili okreću glavu čim vide objektiv.



понедељак, 07. март 2016.

Na kafi kod Teodore (februar 2016.)


Pre nedelju dana sam planirala ovaj post i tek sam se sad setila da je prvi ponedeljak u mesecu i da je red na našu kafu, ahah! Ja sada bukvalno spavam, ali to i nije nešto što će me sprečiti da napišem ovaj post.

Mislim da je protekla nedelja bila burnija nego protekli mesec, za mene. Što takmičenja, što neke druge stvari. Oko nekih stvari mogu da odahnem, ali takmičenja još uvek traju, uz to je svaki 'nivo' teži i teži, a kada želite (i kada se trudite) da stignete do republičkog, nije nimalo lako. 


Trenutno sam u fazi kada mi se mišljenje menja svakog dana, ili oko nekih stvari bar deset puta na dan. Možda je bolje što me je to 'ludilo' uhvatilo sada nego kasnije, ili pre, ali mi to, iskreno, sada nije trebalo, s obzirom na takmičenja, malu maturu i još mnogo stvari, koje su vezane i za blog i jutjub (to je ustvari i razlog zbog kod nisam postavila video ili post). Kad smo kod razloga za nepisanje ili nepostavljanje videa, proteklih nedelju dana nisam uopšte imala inspiraciju ni za šta. Sad prognoziram manju napetost i stres, pa ću one ideje za videe i postove, nadam se, konačno moći da realizujem. 


Jedino što me je malo opustilo je bilo fotografisanje, kad se uhvati pola sata od gledanja serije. Mislim da ste do sada mogli da shvatite da su serije postale nešto što čini moju svakodnevnicu i uvek nađem neku novu, kad odgledam onu pre nje, a trenutno sam zaluđena Vampirskim dnevnicima. Seriju sam gledala i pre, ali se vrlo malo detalja sećam, a sada je došla kao poručena. Preskočiću roman od milion stranicu o tome koliko su predivni Dejmon i Stefan (i o tome da sam 14. februar provela gledajući njihove slike na internetu (plus sam stavila sebe na jednu sliku sa njima + ) ). Ali realno, serija je previše dobra!


Ove nagle promene vremena su počele da me izluđuju. jednog dana je temperatura iznad 20 stepeni, sledećeg dana u minusu, pa malo kiša, malo sunce i opet u krug, čudi me da još nije pao i sneg. Bukvalno sam primorana da se zatvroim u kuću. I ostalo je još malo više od desetak dana da proleće zvanično počne, a ja jedva čekam. Proleće je jedno od mojih omiljenih godišnjih doba jer se u to vreme sve rascveta i  obožavam kako priroda izgleda u to doba. U skorije vreme sam slikala samo par fotkica, ali čim se vreme poboljša, a proleće približi biće ih još puno.


Moguće je da ću ove nedelje objaviti novi video, a postove svakako očekujte. Inače, ovom prilikom želim da svim osobama ženskog pola koji prate moj blog poželim srećan 8. mart!