недеља, 24. јануар 2016.

Kad sam bila mala - sećanja... (collab post)

-Za danas sam vam pripremila jedan collab post sa Marijom sa bloga  Hashtag Girl . Uskoro vam spremam još jedan collab post, ali pre toga želim da se izvinim svima koji su me pitali da sarađujemo, a ja nisam pristala, jer sam počela da dobijam zaista puno predloga za collab postove, a ne mogu sa svima ni da sarađujem.

-Znam da će zvučati otrcano, ali je detinjstvo svakako najlepši period života svakog čoveka. Nije da sam sad nešto velika, ali svakako više nisam ono što sam bila pre pet godina. Rado se sećam svih trenutaka provedenih igrajući se, umesto kuckajući za kompjuterom. I drago mi je kad mi neko kaže da izgledam kao dete, jer ja želim tako da izgledam. Želela bih da vratim vreme, ali to neće biti moguće u ovom životu.


-Zapravo, ja mislim da je moje detinjstvo počelo onda kada sam bila svesna da postojim, haha. Mislim, sa
 dve-tri godine definitivno nisam ni znala za sebe, ili bilo kog drugog. Mislim da je moje najstarije sećanje bilo sa prvog odlaska na more, valjda. Prilično je teško srediti tu vremensku liniju i sećanja rasporediti onamo gde pripadaju.

-Ono čega se ne sećam je onaj posebni meda sa kojim sam svaku noć spavala. Nisam sigurna, ali mislim da ga nikada nisam ni imala. Obično bih zaspala dok je mama bratu i meni čitala bajke iz knjige '365 bajki za 365 noći', da, još uvek je imam. A kako je mama zdravstveni radnik, teže je bilo zaspati onda kada je radila celu noć.

-U mom komšiluku je bilo dosta dece i svi smo uglavnom bili sličnog godišta i imali smo Sokak. Možda zvuči ludo, ali to je bio jedan deo uličice i to je postalo naše mesto okupljanja svake večeri, zato je i napisano velikim slovom. Uvek smo igrali žmurke i sve je bilo dozvoljeno, posebno preskakanje preko ograde i sakrivanje po tuđim dvorištima. Definitivno je najsmešnija uspomena kada sam se sakrila pored jednog drveta i otkinula granu punu lišća, pa je zakačila na glavu da me ne bi našli, i bilo je teže naći me.



-Bez brata sam mogla da izdržim vrlo kratko, pa se sećam da, kada je on krenuo u predškolsko, ja sam plakala, jer sam celog prepodneva bila sama, i sledećeg dana su morali i mene da upišu, ranije. Inače, išla sam u predškolsko čak tri godine. Malo posle je moj brat morao da ide u Beograd na operaciju, a ja se još uvek sećam koliko sam ga puta svakog dana zvala i koliko sam uplašena bila. Dobra strana je bila što mi je kad je dolazio kući kupio brdo raznih crtaća za DVD, pa sam sve pogledala u jednom danu.

-Kroz godine se svašta dešavalo i ovaj post bi bio isuviše dugačak da pišem o svemu. Ja sam se dosta promenila i ljudi koji su do tada činili moj život su se dosta promenili. Ipak mi je najviše žao što smo skoro svi mi iz Sokaka izgubili kontakt, iako živimo jedni pored drugih. Ja razumem da svi odrastamo, ali mi ni najmanje nije jasno šta je glavni razlog našeg odvajanja. Ipak sam i izuzev svega toga imala srećno i ispunjeno detinjstvo.

-Možda nekom prilikom napišem još neki ovakav post, jer je lepo prisećati se, makar to može da opstane. Vi pročitajte i Marijin post ovde.




8 коментара:

  1. I ja sam išla u predškolsko 3 godine, prvi dan je bio paklen. Plakala sam, pokušala da pobegnem dok vaspitačica nije gledala ☺
    Stvarno je lepo prisetiti se detinjstva ♥

    ОдговориИзбриши
  2. Hahah i ja mislim da je moje detinjstvo počelo kada sam imala 2-3 godine jer i da nije nemam pojma šta se dešavalo!



    Na mom blogu Study & DIY:
    http://overthemoonwithvanja.blogspot.rs/?m=1

    ОдговориИзбриши
  3. Divan post! Ja se takođe ne sećam prvih godina svog života. Sećam se nekih događaja kada sam imala 4-5 godina, ali to je jako slabo. Od svoje 6-7 godine, počinjem da pamtim sve i sećam se svega. I to uz pomoć fotografija i priča moje porodice :) Divno je kada imaš nečeg lepog da se sećaš...

    http://milicasdiary389.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  4. Jaoo oduševila si me,jako sam emotivna,i malo je falilo da pustim suzu.Stvarno je predivno,kada bih birala sigurno bih se vratila u detinjstvo,jer sam mogla raditi šta god poželim a da ne mislim da ću se izblamirati ,sada kada vidim da deca radije igraju igrice , budem tužna a i srećna jer sam za razliku od njih imala detinjatvo koje ću zauvek pamtiti...ovo je predivnoo,preslatka sii♥♥
    http://natalijabeauty.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  5. Divan post! Ja se rado prisecam svog detinjstva, cesto gledam stare fotografije... Mislim da je moje prvo secanje bilo kada sam imala oko 2-3 godine i gledala Titanic :)))

    ОдговориИзбриши
  6. Ja imam taj problem da se ne secam pola toga iz mog detinjstva. Medjutim tu su slike i price mojih roditelja pa se nekako i setim. :)

    Na mom blogu je novi post o blogovima pa pogledaj.:) http://worldarounyo.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  7. Aaaa, vratila si me u djetinjstvo! 365 priča za 365 noći je knjiga koja je definitivno obilježila moje djetinjstvo!

    http://www.dragabolonja.blogspot.hr/

    ОдговориИзбриши
  8. Prvo i prvo, PRESLATKA SI bilaaa! Mislim i sad si, haha, sli na ovoj prvojj slici si kao andjelcic! ^^
    Inace, ceo letnji raspust igram zmurke sa mladjim bratom i njegovim drugovima na 'ulici'. Kao sto vi imate Sokak, mi imamo slepu ulicu koju smo jednostavno yvali 'ulica' ai danas je tako zovemo. ♥

    ОдговориИзбриши

A evo šta vi mislite...